FOSILNI HRAST

Vreme u drvetu ili drvo u vremenu? Fosilni hrast, tamo gde se vekovi talože kao godovi, svakako je najbolja potvrda postojanosti i trajanja. Nekada zdravo drvo nastavilo je svoj „zagrobni život“ u vodi na dnu rečnog korita ili močvare. U mulju, pesku i šljunku, gotovo bez kiseonika, počinje proces fosilizacije. Hrast iz vode, fosilni hrast, rečni abonos, barski ili močvarni hrast, morta ili crni hrast ili, prosto rečeno, večito drvo nastavlja da stari u novoj sredini. Zahvaljujući mnogobrojnim procesima, postepeno počinje da menja boju, počev od zlatne, bakarne, crvene, čokoladne, sive, pa sve do crne.

Fosilni hrast nije nepoznat na našim prostorima. Najviše ga ima u Savi, Velikoj Moravi, Kolubari i retko u Dunavu. Inače, fosilni hrast čija se starost broji u hiljadama godina, iskopava se u Engleskoj, Irskoj, Nemačkoj… Najstariji primerak pronađen je u Hrvatskoj, između Županje i Orašja na Savi. Institut „Ruđer Bošković“ u Zagrebu utvrdio je da je ovo drvo staro 8.290 godina. Ovaj rezultat potvrdila je i odgovarajuća laboratorija u Tokiju. Ono što krasi ovo drvo su starost, bogatstvo boja i izuzetna tvrdoća. Fosilni hrast je veoma cenjeno drvo, ali se njegova iskoristivost nekada svede jedva na jednu petinu. Zbog složenog procesa obrade izuzetno je skup materijal. Od fosilnog hrasta izrađuju se skulpture, muzički instrumenti, luksuzni nameštaj... U prilog ovome svakako potvrda da je ovo drvo u prošlosti tretirano kao dragocenost i luksuz: od njega je, na primer, napravljen presto Petra Velikog, kao i spavaća soba Luja XIV.